Šta je Božija reč? Biblija ili Kuran?

Oba! I Biblija (Stari zavet i Novi zavet) i Kuran. To možemo vrlo lako logički da zaključimo:

Prvo da naglasimo da je Bog u svim avramskim religijama jedan isti Bog.
Dakle i Jevreji i hrišćani i muslimani veruju u istog Boga koji se zove Jahve. Muslimani ga zovu Allah što na arapskom znači Bog. Većina ljudi ima pogrešnu pretpostavku da muslimani veruju u nekog drugog Boga, što nije tačno. Vidimo u Kuranu da se spominje nasleđe dato Avramu pa do Mojsija, tako da znamo sa sigurnošću da je isti Bog u pitanju.

E sad, da logički dokažemo onu tezu:

Da li bi jedan svemoćan Bog dopustio da niko sem Izraelaca ne čuje za Njegovu reč?
Znamo na osnovu Biblije i Kurana da ne-jevreji ne idu u pakao ako život žive moralno na osnovu morala koji im je usađen u dušu po rođenju.
Sotona ne može da predvidi budućnost, ali vremenom stiče sve veće i veće iskustvo i mudrost, i menja taktike varanja.
Iz čiste logike, biće koje hiljadama godina posmatra ljudsku psihologiju, slabosti, uspone i padove imperija, neuporedivo bolje razume ljudski um danas nego na početku istorije. Sotona je vremenom naučio:
- Koje biološke i emotivne okidače ljudi najteže kontrolišu (pohlepa, ego, strah od siromaštva).
- Kako da greh ne ponudi direktno, već da ga upakuje u formu vrline, napretka ili slobode.

To znači da sotona ne dolazi sa očiglednom porukom „učini zlo”, već modernom čoveku šapuće: „Ovo je pametno, ovo svi rade, ovo je tvoje pravo, moraš da obezbediš sebe”. Iskušenje je postalo toliko suptilno da ljudi često misle da prate sopstveni progres, dok zapravo upadaju u zamku otuđenja.
Samim tim, možemo zaključiti da je drevnim ne-jevrejima bilo znatno lakše razlikovati dobro i zlo. Vremenom je to postajalo sve teže i teže
U drevnim vremenima, iskušenja su često bila očigledna i “gruba” (npr. klanjanje fizičkom kipu od kamena).
Danas, u modernom svetu, idoli nisu od kamena, već su postali apstraktni sistemi - materijalizam, trka za statusom, zavisnost od tehnologije i konstantna distrakcija uma.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, kako je vreme odmicalo, Bog je hteo da omogući ljudima da lakše donose odluke (kako je sotona postajao sve lukaviji i lakše varao ljude) i tako je raširio koncept jevrejske vere na ogroman deo sveta uz pomoć apostola koji su imali ulogu misionara.
Ali apostoli nisu imali toliko uspeha na ostatku Bliskog Istoka (unutrašnjost Arabijskog poluostrva, delovi Persije), pa je Bog izabrao poslednjeg poslanika da obavi tu misiju, a to je Muhamed.
Tako je postignut efekat - iako je sotona postajao manipulativniji i mogao da lakše zavara ljude koji nisu čuli za jevrejsku veru a koji su imali dobru dušu i bili su pošteni - da do njih dođe Božija reč (da li kroz Bibliju, Kuran, ili čak samo Tanah - kao kod Hazara).
Bog se postarao da kroz ljudsku istoriju svako ima jednak izbor, da bira između morala i prave postavljenim od strane jednog Boga, ili da prihvati put samouništenja i destrukcije od strane sotone.

Mnoge verske institucije kritikuju ekumenizam i jedinstvo svih monoteističkih religija pre svega jer se boje da onda kada se to dogodi, da će zavladati antihrist (u hadisima pod nazivom “dedžal”) i preuzeti tu jednu svetsku religiju i iskoristiti je kao alat za vladanje svetom.
Međutim, mi se ovde ne bavimo religijskim institucijama i njihovim dogmama, već se bavimo samostalnim tumačenjem Biblije i Kurana.
Ako su prema Bibliji i Kuranu svi ljudi jednaki i ako je Božija reč namenjena za svakog čoveka, ne trebaju nam dogme religijskih institucija. Ove knjige nisu pisane na akademskom latinskom jeziku već na prostom hebrejskom/grčkom i arapskom da ih svaki čovek (pa i običan pastir) razume.
Naravno, pošto je put do istine objektivnost i logika, uzećemo u obzir sva tumačenja, i izdvojiti ona koja su najlogičnija i u skladu sa Božijom reči, a da ne protivreče ostatku Biblije i Kurana.

Da li Kuran protivreči Bibliji?