U potrazi za razumevanjem poslednjih vremena, jedno od najzanimljivijih proročanstava nalazi se u Isusovim rečima na Maslinskoj gori. Kada se ono poveže sa istorijom Izraela, Jerusalimom, biblijskim značenjem broja 70, stihom iz Knjige proroka Osije i vremenskim okvirom od 120 godina, dolazimo do godine koja se posebno izdvaja: 2037.

U Jevanđelju po Mateju 24:32-34 Isus govori o smokvi: kada joj grane omekšaju i izlistaju, zna se da je leto blizu. Zatim kaže da generacija koja vidi „sve ovo“ neće proći dok se sve ne ispuni.

Isus, dakle, govori o generaciji koja će videti određene znakove i naglašava da ona neće proći dok se sve ne ostvari. Da bismo razumeli zašto ovo proročanstvo vodi upravo ka 2037. godini, potrebno je odgovoriti na dva pitanja: kada je smokva prolistala i koliko traje naraštaj o kojem Isus govori?

Smokva i Izrael

Smokva se u Bibliji više puta pojavljuje u kontekstu Izraela. Zato se Isusova slika smokve razume kao slika ponovnog oživljavanja Izraela u poslednjim vremenima.

Na prvi pogled, logično bi bilo početi računicu od 1948. godine, kada je proglašena moderna država Izrael. Međutim, 1948. godina nije rešila ono što je za biblijsku istoriju i proročanstva ključno: Jerusalim.

Stari grad Jerusalim ostao je pod jordanskom kontrolom sve do Šestodnevnog rata 1967. godine. Tada je Izrael preuzeo kontrolu nad Istočnim Jerusalimom i Starim gradom. Upravo zato 1967. predstavlja daleko značajniju godinu za ovu proročku računicu.

Pre nego što se ova računica ospori uz argument da je Izrael postojao od 1948, treba se setiti kako je izgledalo prvo formiranje Izraela u Pismu. Izraelci su postojali kao narod tokom egipatskog ropstva i tokom lutanja pustinjom, ali tada još nisu imali svoju zemlju. Tek ulaskom u Hanan, osvajanjem i naseljavanjem, Izrael dobija svoju punu teritorijalnu i duhovnu celinu. Zato 1967. godina, kada Jerusalim ponovo dolazi pod izraelsku kontrolu, predstavlja trenutak kada su grane smokve zaista prolistale.

Šta predstavlja jedna generacija?

Drugi deo računice nalazimo u Psalmu 90:10, gde se navodi da godine ljudskog života traju oko sedamdeset, a kod snažnijih i osamdeset.

Broj 70 je duboko simboličan u Bibliji:

• Sedamdeset godina bilo je određeno za vavilonsko ropstvo.
• Sedamdeset Jakovljevih potomaka silazi u Egipat.
• Mojsije u Psalmu 90 navodi 70 godina kao pun čovekov životni vek.

Ako generaciju koja je videla listanje smokve 1967. godine računamo kroz ovaj sedamdesetogodišnji period, računica je jasna:

1967 + 70 = 2037

Dodatne biblijske i istorijske potvrde: Osija i 120 godina

Ova računica dobija još snažniji pečat kada se uporedi sa drugim proročkim tekstovima:

1. Dva proročka dana iz Knjige proroka Osije

U Osiji 6:2 stoji: „Oživeće nas posle dva dana, treći dan podignuće nas, i živećemo pred njim.”

Pošto je jedan dan pred Gospodom kao 1000 godina (2. Petrova 3:8), dva dana predstavljaju 2000 godina Doba milosti od Isusovog raspeća i vaskrsenja (30. n. e.):

30. n. e. + 2000 godina = 2030. godina

Kada se na 2030. godinu doda 7 godina Danilove poslednje sedmice (Velika nevolja), ponovo se dolazi do iste tačke: 2037. godine.

2. Ciklus od 120 godina

Pre Potopa, Bog je dao čovečanstvu vremenski okvir od tačno 120 godina da se pokaje pre nego što nastupi uništenje (Postanje 6:3). Ako taj isti obrazac preslikamo na moderno doba i uzmemo 1917. godinu - kada je ateizam prvi put u istoriji ozvaničen na državnom i masovnom nivou tokom Oktobarske revolucije (odakle se prelio na Kinu, naučne krugove i obrazovne sisteme širom sveta) - dobijamo sledeću računicu:

1917 + 120 = 2037

Šta za nas znači 2037. godina?

Ako je ova računica pravilna, Isusove reči dobijaju izuzetno ozbiljno značenje: generacija koja je videla događaje iz 1967. godine neće proći dok se sve ne ispuni. To znači da 2037. nije početak poslednjih vremena, već njihova završna tačka i trenutak Hristovog dolaska.

Pre tog trenutka moraju se dogoditi svi ključni događaji opisani u Otkrivenju - pojava Antihrista, gradnja Trećeg hrama, gnusoba pustošenja (2033) i period od 3,5 godine najteže nevolje.

Međutim, smisao biblijskih proročanstava nije da čoveka paralizuje strahom ili navede na paniku. Isus nije govorio učenicima o znacima vremena da bi ih prestravio, već da bi ih podstakao na budnost. Već imamo Noja kao jasan primer: on nije sedeo skrštenih ruku niti paničio, već je na vreme počeo da se sprema, gradi i planira svoj život u potpuno drugačijem pravcu kako bi sačuvao svoju porodicu.

Na isti način, prepoznavanje znakova vremena poziva nas na mudrost, duhovnu budnost i praktične pripreme za period koji je pred nama.