Zar Zemlja nije stara milijarde godina i da li to ruši koncept stvaranja za šest dana?
Teorija o „staroj Zemlji” (da je naša planeta nastala pre oko 4,54 milijarde godina) uglavnom se zasniva na radiometrijskim metodama datiranja. Međutim, čak i ako prihvatimo tačnost tih metoda, Bog je po definiciji Svemogući - sposoban da stvori potpuno formiranu i zrelu Zemlju ni iz čega, baš kao što je stvorio Adama i Evu kao odrasle osobe. Sama po sebi, naučna procena starosti ne opovrgava Boga niti Njegov izveštaj o stvaranju u šest dana.
Možemo se zapitati: „Zašto bi Bog stvorio planetu sa stenama koje deluju izuzetno staro, ako bi to navelo naučnike da posumnjaju u šestodnevno stvaranje?”
Smatramo da bi u tom slučaju to bio nameran detalj. Ako postavimo takvu hipotezu, Bog je možda želeo da se težište verskog rivalstva kroz istoriju pomeri sa jednostavne relacije monoteizam protiv politeizma na kompleksnije koncepte: kreacionizam protiv evolucionizma, odnosno veru u Boga naspram potpunog ateizma. Na taj način se kroz vekove razvijao i sam odnos čovečanstva prema Stvoritelju.
„Blaga” kazna: Svet pre Potopa
U starini su svi ljudi po svojoj prirodi bili kreacionisti, s tim što je većina verovala u jednog vrhovnog boga (što je bila iskrivljena verzija Jahvea) uz mnoštvo drugih božanstava. Kada se Božiji gnev izlio na takvo čovečanstvo, usledio je Potop.
Zanimljivo je primetiti da se Noje spasio izgradnjom barke. Da je bilo ko u to vreme ozbiljno shvatio upozorenje, otišao kod Noja ili sagradio sopstvenu manju barku sa zalihama hrane, preživeo bi. Zato se ovaj događaj u određenom smislu može posmatrati kao „blaža” kazna u poređenju sa onim što sledi.
„Teška” kazna: Moderno doba i ateizam
Danas značajan deo svetske populacije prihvata evolucionizam. Stotine miliona ljudi izjašnjavaju se kao monoteisti, ali u praksi zanemaruju osnovne zapovesti svojih svetih knjiga. Pored toga, stotine miliona uopšte ne veruje u postojanje Boga - što je fenomen novije istorije, budući da je ateizam postao masovna ideologija u poslednjih sto godina.
Ako kao prekretnicu uzmemo 1917. godinu i Oktobarsku revoluciju - kada je ateizam prvi put ozvaničen na državnom i masovnom nivou - uočava se zanimljiva biblijska paralela. Pre Potopa, Bog je čovečanstvu dao tačno 120 godina da promeni svoj put pre nego što usledi katastrofa.
Kada se taj period od 120 godina primeni na 1917. godinu, dolazi se do 2037. godine.
Za drugu veliku civilizacijsku katastrofu, proročanstva (među kojima je najpoznatije Otkrivenje) najavljuju daleko teže okolnosti nego u vreme Potopa. Ovoga puta spasenje se ne oslanja samo na fizičke pripreme, već na Božiju natprirodnu intervenciju - uz neophodnu mudrost i praktičnu pripremu. Ni sam Noje nije bio pasivan uprkos direktnoj komunikaciji sa Bogom, već je spremao obimne zalihe hrane za svoju porodicu i stvorenja na barci.
Na šta zapravo aludiramo?
Aludiramo na to da sve svetske ideje i religije (uključujući i konvencionalnu nauku) imaju određenu ulogu u istorijskom razvoju koju je Bog dopustio. Smatramo da u celokupnoj slici postoji harmonija i ispunjenje proročkih obrazaca. Nijedan detalj nije prepušten slučaju - sve se odvija sa razlogom i svrhom.