Da li je muškarcu moguće da istovremeno izgradi i dobru karijeru i dobru porodicu?

Sasvim je moguće! Štaviše, to je dužnost svakog muškarca. Muškarci i žene su građeni za različite uloge. Ono što je većini muškaraca teško i naporno (npr. svakodnevna briga oko domaćinstva, čuvanje, odgajanje i vaspitanje dece, pranje sudova, čišćenje kuće, pranje veša) to je ženama lakše.

Ono što je većini žena teško i naporno (posao koji donosi stres i odgovornost jer ako se desi loš performans - cela porodica može da gladuje, a u zavisnosti od vrste posla nekada i fizički napor) muškarci lakše podnose.

Treba napomenuti da žene i muškarci imaju malo drugačiji biološki sat, pa bi žene trebale da budu opreznije po pitanju planiranja života. Idealan raspon godina za rađanje dece (da bi bila zdrava i da ne bi dolazilo do genetskih mutacija) je od 20. do 30. godine života. A kod muškaraca idealan uzrast za pravljenje dece je od 20. do 35. godine života . To je naučno dokazano i lako možete da proverite.

Prema judaizmu, idealan ambijent je onaj gde porodica podržava svoje sinove i ćerke da se žene i udaju u periodu od 18. do 20. godine života, a gde su ih pre toga obučili za brak i vaspitanje dece. Postoje stotine hiljada ljudi koji žive u takvim zajednicama u Izraelu i Americi. Dakle, porodica im od malih nogu pruža obuku za brak i vaspitanje dece, podučava ih životu u skladu sa Torom, pruža im finansijske i materijalne mogućnosti da započnu odvojeni život i da grade novu porodicu. Takve zajednice postoje još ponegde u muslimanskom svetu (nažalost, situacija se drastično promenila u poslednjih 30-40 godina, devojke se forsiraju na fakultet i uskraćena im je mogućnost majčinstva pod društvenim pritiskom obrazovanja).

Da se ogradimo, ne zalažemo se za forsiranje žena da budu mašine za rađanje dece, već da žene imaju izbor da odluče šta žele, karijeru ili porodicu. Priznajemo, nekada žene nisu mogle da izaberu karijeru umesto porodice i imale su opciju samo da budu majke i društveni pritisak je bio usmeren na to (i zato su žene koje nisu htele da budu majke bile primorane da budu majke) - ali danas je obrnuta situacija. Danas devojke u većini slučajeva nemaju izbor da budu majke-domaćice pre 30-te godine, jer je ekonomska situacija u svim zemljama vrlo loša za prosečnog građanina - tako da momak za kog treba da se udaju fizički ne može da zaradi dovoljnu količinu novca za izdržavanje porodice (ne računajući miraz) čak ni uz pomoć roditelja. Zato je situacija u većini muslimanskih zemalja danas takva kakva je. Jedino Izrael daje visoke novčane subvencije i trudi se iz petnih žila da ga ne zadesi sudbina Evrope, Amerike i nažalost sada i većine muslimanskih zemalja (Turske, Irana, Zalivskih zemalja, Severne Afrike).

Da li je ženi moguće da istovremeno izgradi i dobru karijeru i dobru porodicu?

Moramo biti iskreni - vrlo teško. Samo žene koje imaju decu mogu da potvrde kolika su deca obaveza u smislu koliko pažnje i vremena im treba posvetiti. Isto tako, i dobra karijera zahteva vreme. Dakle, ako dve stvari zahtevaju sličnu količinu vremena, a dan ne traje 48 sati već 24 sata, možemo da izaberemo samo jednu stvar, ili da napravimo kompromis. A uporedićemo i iz pravog života grupe žena koje su izabrale samo jednu stvar i koje su izabrale oba.

Žene koje su izabrale samo porodicu

Žene koje su svesno izabrale da se potpuno posvete porodici i domu, poput žena u tradicionalnim, religioznim jevrejskim zajednicama, ulogu majke i supruge vide kao svoj primarni životni poziv i izvor najvećeg ispunjenja. Okružene podrškom stabilne zajednice i muža, one podižu brojno potomstvo, ulažući energiju u vaspitanje dece i unutrašnji mir doma. U zavisnosti od nivoa religioznosti, prosek varira, ali u tradicionalnim i ultraortodoksnim zajednicama žene imaju između 6 i 8 dece. Zato situacija u kojoj baka pod stare dane ima 90 unuka u ovim zajednicama uopšte nije retkost, već se smatra uobičajenom statistikom. Kada dočekaju starost, ove žene uglavnom ne osećaju žal za propuštenim poslovnim prilikama niti imaju bilo kakva egzistencijalna kajanja; posmatrajući svoje unuke i praunuke, one sa ponosom ističu da im tokom života ništa nije falilo i da je njihovo najveće životno delo upravo živa i zdrava porodica koja ih svakodnevno okružuje.

Žene koje su izabrale samo karijeru

Sa druge strane, žene koje su se opredelile isključivo za karijeru i profesionalni uspeh često dostižu visoke pozicije u društvu, ostvaruju finansijsku nezavisnost i grade impresivne biografije. Međutim, kako godine prolaze i nastupi treće životno doba, mnoge od njih uviđaju da materijalni aspekt, poslovne titule i bankovni računi gube svoju prvobitnu vrednost u poređenju sa ljudskom bliskošću. Pojedine žene koje su ostale bez supružnika i dece u starosti se suočavaju sa dubokom usamljenošću i odsustvom ikoga ko bi ih obišao ili im pomogao u bolesti, zbog čega neretko postaju zavidne onim ženama koje u domovima imaju graju i toplinu, svesne da se profesionalni uspeh ne može pretočiti u porodičnu ljubav na kraju života.

Žene koje su izabrale oba

Žene koje pokušavaju da balansiraju i porodicu i karijeru nalaze se pod stalnim pritiskom modernog društva koje od njih zahteva stopostotnu posvećenost na oba fronta. Za razliku od religioznih Jevrejki koje se oslanjaju na tradicionalni bračni zavet i zajednicu u kojoj je razvod sveden na minimum, žene koje biraju oba modela izložene su ekstremnom stresu i sindromu izgaranja (burnout), jer fizički i mentalno teško postižu i brigu o deci i zahteve radnog mesta. Ova razlika u stabilnosti i strukturi društva jasno se odražava i na bezbednosnu statistiku. Dok je u izolovanim, religioznim jevrejskim kvartovima stopa samoubistava, ubistava, krađa i silovanja na istorijskom minimumu zbog čvrstih moralnih zakona i porodične kohezije, u ostatku sekularnog sveta, gde žene većinski moraju ili žele da biraju karijeru ili oba, stope kriminala, mentalnih oboljenja i socijalne nestabilnosti nažalost konstantno rastu.

O kom kompromisu pričamo, ako žena neće ni samo da bude domaćica koja živi ispod kamena, a neće ni da radi od 9-5?

S obzirom da se u Bibliji spominje preduzimljiva žena (Priče Solomonove, glava 31), Bog ne osporava postojanje preduzimljivih žena. Žena danas može da pored odgajanja dece i održavanja domaćinstva (ako želi) da uporedo radi od kuće neki fleksibilan online posao i da zarađuje. Može i da pomogne mužu u vođenju njegovog biznisa, odnosno oko porodičnog biznisa.

Da li onda muškarac treba samo da zarađuje a žena samo da bude domaćica i da gaji decu, i nikako drugačije?

Odgovor je: Ne, uopšte ne mora tako fiksno. Naša preporuka je, jer tako su većina ljudi dizajnirani biološki, da muškarac radi a žena da se bavi domaćinstvom. Ali najbitnije je kako će se dvoje dogovoriti.

Ako je žena saglasna i ona želi da radi, a muškarac želi da se bavi domaćinstvom i da vaspita i gaji decu, onda neka bude tako. Nigde ne piše u bibliji da ne sme. Međutim, to što žena zarađuje ne znači da je glava porodice. Morala bi u tom slučaju da prihvati da iako zarađuje da ne može da izvrne biblijski poredak gde je muškarac odgovoran za celu porodicu i za bitne odluke. I da ne sme da ucenjuje muškarca sa time što onda vodi finansije. Ceo Tanah govori o tome (pogotovo boravak Izraelaca u pustinji) da je muško najodgovorniji, i kada je bila pobuna protiv Mojsija i Boga, muškarci su bili kažnjeni. Da su bile kažnjene žene, to bi značilo da su one glave kuće. Međutim, to ne znači da žene nemaju nikakvu ulogu ako su domaćice. Muškarac je glava kuće, ali žena je stub. Ako je žena loša ili napusti porodicu, cela porodica bi propala, kao i kuća što bi se srušila bez stubova.

Razlozi za osnivanje porodice

1. Kanalisanje životne energije ka trajnosti

Dok sekularni način života često usmerava čoveka ka prolaznim užicima koji brzo iščezavaju, porodica predstavlja „investiciju“ u večnost. Stvaranje potomstva i prenošenje vrednosti na decu znači da tvoje delovanje, tvoja vrlina i tvoje znanje nadživljavaju tvoj fizički život. To je način da se ostavi trag koji je suštinski, a ne površan.

2. Škola karaktera (Rad na sopstvenom integritetu)

Ništa ne testira i ne izgrađuje ljudski karakter brže i dublje od braka i roditeljstva. Porodica te primorava da izađeš iz zone komfora sopstvenog ega. Briga o supružniku i deci zahteva:

• Strpljenje: Uči nas da odložimo trenutnu satisfakciju zarad dugoročnog dobra.

• Samopožrtvovanost: Razvija sposobnost da volimo nekoga drugog više nego sebe.

• Odgovornost: Uči nas da naši postupci imaju stvarne, trajne posledice na druge ljude.

3. Ispunjenje kroz „Tikkun Olam“ (Popravljanje sveta)

Porodica je osnovna ćelija društva. Ako želiš da svet postane bolje mesto, ne možeš to postići kroz apstraktne debate ili virtuelne rasprave. Najdirektniji način da „popraviš svet“ (Tikkun Olam) jeste da odgojiš decu koja će biti moralna, odgovorna i poštena bića. Jedna zdrava, stabilna porodica doprinosi stabilnosti celog čovečanstva više nego bilo koja institucija.

4. Dubina ljudske povezanosti (Izvor radosti)

Užitak unutar porodice je najviši oblik zemaljskog užitka jer je utemeljen na poverenju, lojalnosti i zajedničkoj sudbini. Za razliku od kratkotrajnih zadovoljstava, zajednički život sa supružnikom pruža stabilnost koja čoveka čini otpornijim na životne udarce. To je prostor gde si prihvaćen u svojoj celovitosti – sa svim svojim vrlinama i manama – što stvara emotivnu sigurnost koju je nemoguće naći bilo gde drugde.

5. Prevazilaženje usamljenosti i besciljnosti

Mnogi ljudi danas pate od “krize smisla”, često provodeći vreme u neproduktivnim aktivnostima, skrolovanju ili bežanju od odgovornosti. Porodica pruža prirodan okvir odgovornosti. Kada imaš kome da se vratiš i za koga da radiš, tvoji svakodnevni napori dobijaju jasnu svrhu. Porodica nas sprečava da se izgubimo u trivijalnostima i tera nas da budemo bolja verzija sebe.